Препорука Савета Европе о значају вишејезичног и интеркултурног образовања за демократску културу, 2022. година (Council of Europe Recommendation on the importance of plurilingual and intercultural education for democratic culture)

У овој Препоруци се износе аргументи против распрострањених становишта да је довољно познавање једног језика поред матерњег и да знање језика националних мањина и миграната, који су веома распрострањени у данашњем разноликом друштву, угрожава друштвену кохезију.

С тим циљем, истичу се когнитивне, језичке и друштвене користи учења неколико језика и представљају начини на које вишејезичност и интеркултурне компетенције доприносе успеху у образовању, друштвеној интеграцији и разумевању, процењивању и формулисању ставова кључних за демократију.

Језичко образовање се у овом документу посматра холистички и поставља у средиште учења, а укључује све језике, образовне секторе и релевантне актере. У пратећем Образложењу се дају смернице за спровођење ове визије истичући богате ресурсе развијене у оквиру Програма образовних политика и Европског центра за живе језике.

Препорука Савета од 22. маја 2019. године за свеобухватни приступ настави и учењу језика (Council recommendation of 22 May 2019 on a comprehensive approach to the teaching and learning of languages)

Европска комисија је 2018. године издала предлог за свеобухватни приступ настави и учењу језика, чији су циљеви следећи:

  • унапредити учење језика у обавезном образовању усредсређивањем на постизање одређеног нивоа компетенција у складу са Заједничким европским референтним оквиром за језике Савета Европе
  • увести појам језичке свести у образовање, чиме се пружа инклузивни оквир за учење језика уз усмереност на језичке вештине појединаца
  • омогућити већем броју наставника да се усавршавају у иностранству
  • препознати и промовисати иновативне, инклузивне и вишејезичне наставне методе уз коришћење европских алата и платформи као што су School Education Gateway и eTwinning

Након преговора између Комисије и држава чланица ЕУ, министри образовања су усвојили Препоруку Савета за свеобухватни приступ настави и учењу језика 22. маја 2019. године.

У циљу подршке спровођењу Препоруке, Европска комисија је током 2019. и 2020. године организовала семинаре на тему учења језика. Учесници су имали прилику да размењују знања и искуства и разговарају о проблемима и изазовима у настави и учењу језика у контексту ове Препоруке. Они су такође посећивали школе како би посматрали часове језика и разговарали са наставницима. Као резултат ових семинара настао је извештај „Образовање почиње са језицима“ (Education begins with language), везан за циљеве изложене у Препоруци Савета за свеобухватни приступ настави и учењу језика, у којем су дати и савети за даље спровођење Препоруке.

Поновно разматрање језичког образовања и језичке разноликости у школи, 2017. (Rethinking language education and linguistic diversity in schools, 2017)

У оквиру кључних компетенција за целоживотно учење из 2006. године језичке компетенције имају истакнуту улогу. Две од осам кључних компетенција односиле су се на језике, и то „комуникацију на матерњем језику и „комуникацију на страним језицима“. Десет година касније Европска комисија ревидира Оквир кључних компетенција како би се ускладио са друштвеним променама и одражавао језичку стварност. Писменост и владање језиком школовања препознају се као основ за даље учење.

У овом контексту, Европска комисија је организовала тематске радионице на тему „поновног разматрања језичке писмености и учења језика“. У овом извештају представљени су резултати радионица и подаци из истраживачке литературе везани за учење језика у Европи и шире. Креатори политика и други актери у овој области подстичу се да заузму другачији приступ када је реч о учењу језика у школи, а дате су и идеје за спровођење наставе и оцењивања у будућности.

Језици за запослење. Развој вештина вишејезичне комуникације за тржиште рада (Languages for Jobs. Providing multilingual communication skills for the labour market, 2011)

Овај извештај радне групе представља одговор на главне изазове када је реч о развоју језичких вештина за потребе тржишта рада. У њему се истиче важност аспеката везаних за запослење у учењу језика. Циљ извештаја је пружање доприноса актуелним разматрањима модернизације образовних система и осигурања квалитета заснованих на исходима учења, на националном и европском нивоу.

Закључци Комисије о језичким компетенцијама за унапређење мобилности (Council conclusions on language competences to enhance mobility, 2011)

У овом документу се истиче кључна улога учења језика у унапређењу мобилности и запошљивости појединаца и његов позитиван утицај на конкурентност. Учење језика доноси друштвену и културну добробит, а вишејезични грађани имају веће шансе да искористе бројне образовне, професионалне и економске могућности које пружа јединствена Европа.

Учење језика на предшколском нивоу: како постићи ефикасност и одрживост. Приручник за језичке политике, 2011. (Language learning at pre-primary school level: making it efficient and sustainable. A policy handbook)

Европска комисија је 2011. године одобрила приручник за језичке политике под називом Учење језика на предшколском нивоу: како постићи ефикасност и одрживост, као резултат дискусија на националном нивоу који излаже актуелна питања везана за усвајање језика и развој свести о њима у предшколском образовању.

Приручник садржи смернице и препоруке проистекле из размене искустава националних експерата. Ту су представљени примери добре праксе и научни докази о начинима постизања ефикасности и одрживости језичког образовања у вртићима и другим окружењима у којима се одвија учење пре основне школе. Сврха приручника је да се скрене пажња на услове потребне за постизање успеха и потенцијалне проблеме у учењу језика на раном узрасту.

Заједнички европски референтни оквир за језике (Common European Framework of Reference for Languages – CEFR) и Пратећи документ (CEFR Companion Volume)

Савет Европе је 2001. године објавио веома важан документ под називом Заједнички европски референтни оквир за језике. Овај документ представља јасан, кохерентан и свеобухватни инструмент који може помоћи при развоју програма за наставу језика, састављању наставних материјала и оцењивању знања страног језика. Такође је користан за утврђивање постигнућа у учењу језика стечених у различитим контекстима и стога олакшава мобилност широм Европе. Поред овог документа, 2018. године објављен је и Пратећи документ, који обухвата додатне дескрипторе и употпуњује Заједнички европски референтни оквир.

Вишејезичност: европски капитал и заједничка одговорност, Резолуција Европског парламента, 2009. (Мultilingualism: an asset for Europe and a shared commitment European Parliament resolution, 2009)

У овој резолуцији се истиче значај језичке и културне разноликости Европе на живот грађана. Кључни елементи овог документа су следећи: инсистирање на препознавању једнаке важности званичних језика ЕУ; вишејезичност треба је интегрисати не само у образовању, већ и у политикама које се тичу целоживтног учења, друштвене инклузије, запошљавања, медија и истраживања; пружање могућности и подршке за учење језика за све категорије становништва, укључујући и оне у неповољном положају; омогућавање имигрантима потпуно овладавање језиком државе у којој живе; промовисање мобилности наставника језика и ученика; укључивање регионалних и мањинских језика у школски програм; употреба ИКТ-а у настави; сужавање јаза између људи који су вишејезични и оних који говоре само један језик; омогућавање размене добрих пракси у области вишејезичности.

Закључци председавања Европског савета у Барселони, март 2002. године (Presidency conclusions of the European Council in Barcelona, March 2002)

Европски савет је у марту 2002. године позвао на унапређивање основних вештина, нарочито истичући потребу за подучавањем најмање два страна језика од најранијег узраста, као и на успостављање показатеља језичке компетенције. Ова препорука је позната под називом „циљ из Барселоне“ (the Barcelona objective).

Европска конвенција о култури (European Cultural Convention)

Сврха ове конвенције је развој разумевања међу народима Европе и узајамно уважавање културних разлика, очување европске културе, унапређивање доприноса сваке земље заједничком европском културном наслеђу уз поштовање истих фундаменталних вредности, а нарочито подстицај за учење језика, историје и цивилизације држава потписница конвенције. Конвенцијом се подстичу културне активности од европског значаја. Све државе потписнице Европске конвенције о култури треба да подстичу изучавање језика, историје и цивилизације других земаља потписница код својих држављана, као и да промовишу учење својег/својих језика, своје историје и цивилизације на подручју других земаља потписница. Такође треба да омогуће промовисање изучавања језика, историје и цивилизације других земаља потписница, као и да држављанима других земаља потписница омогуће изучавање ових области знања.