Европска језичка ознака (European Language Label – ELL) је признање чији је циљ да истакне и награди иновативне и креативне пројекте у области наставе и учења језика. Од 2025. године, ова иницијатива постаје део шире иницијативе Европске комисије – Европске награде за иновативност у настави (European Innovative Teaching Awards) – којом се препознају постигнућа наставника и школа у различитим предметним областима.
Циљеви ових двеју иницијатива су:
- Истицање постигнућа наставника и школа,
- Идентификовање и промовисање изузетних пракси наставе и учења,
- Подстицање заједничких прилика за учење наставног и ненаставног особља,
- Указивање на вредност коју програм Еразмус+ носи за успостављање сарадње наставника и ученика на нивоу Европе.
Европске награде за иновативност у настави додељују се сваке године у земљама које пуноправно учествују у програму Еразмус+, а пројекти се бирају на основу комплементарности са задатом годишњом темом, као и других критеријума. У Србији су 2024. године награђени пројекти у области основног и средњег општег образовања.
Ове године награда обухвата следеће категорије:
- Предшколско васпитање и образовање,
- Опште образовање,
- Стручно образовање и обуке,
- Образовање одраслих и
- Европска језичка ознака.
У септембру ce очекује објављивање награђених пројеката, а у новембру се одржава догађај у Бриселу на којем ће се окупити представници препознатих установа из целе Европе.
С обзиром на то да се за пројекте Еразмус+ већ издвајају средства, награда је симболичког карактера и добитници не добијају додатну финансијску подршку. Упркос томе, награђени пројекти се промовишу на европском и националном нивоу као примери добре праксе када су у питању иновације у образовању.
Овогодишња тема
Овогодишња тема за Европске награде за иновативност у настави је Грађанско образовање – учествовање у демократском животу, заједничке вредности и грађанско ангажовање. Циљ је да се истражи на који начин се учесници пројеката охрабрују да буду активни грађани, како пројекти промовишу социјалну инклузију и осигуравају да различити гласови доприносе формирању инклузивније демократске Европе. Ове теме подразумевају разумевање контекста Европске уније и промовисање заједничких вредности, укључујући поштовање демократских принципа, људског достојанства, јединства и различитости, дијалога између култура, али и европске друштвене, културне и историјске баштине. Циљ је да се истакну пројекти који промовишу активно грађанско учешће и доприносе неговању етике целоживотног учења и развоју друштвених и међукултурних компетенција, критичком мишљењу и медијској писмености.
Фондација Темпус ће, на основу прописаних критеријума, одабрати пројекте који ће бити награђени и контактирати са установама у случају да је потребно да доставе додатне информације. За категорију Европска језичка ознака разматраће се пројекти Еразмус+ који су пријављени путем завршног извештаја. Уколико за одређену категорију награде не буду доступни пројекти који у потпуности испуњавају задате критеријуме, за ту категорију неће бити додељено признање.
Критеријуми
Пројекти Еразмус+ морају да испуне следеће основне предуслове како би били разматрани:
- Њихово спровођење је започето између 2020. и 2024. године и завршена је обрада завршног извештаја.
- До сада нису били награђени овом наградом.
- Тема пројекта одговара овогодишњој теми.
Иако критеријуми не искључују могућност награђивања КА1 пројеката мобилности, КА2 пројекти партнерстава су донекле у предности с обзиром на обим и остварени утицај својих резултата.
Имајући у виду промену статуса Европске језичке ознаке у овој години, при оцењивању пројеката у оквиру ове категорије разматраће се и усклађеност са критеријумима и темом актуелним у тренутку пријављивања пројеката за Европску језичку ознаку.
Поред претходно наведених предуслова, на избор пројеката утиче и оцена након обраде завршног извештаја. Пријављени пројекти биће оцењени на скали од 1 (слабо) до 10 (одлично) на основу следећа четири критеријума:
- Методологије – На који начин су примењене методологије иновативне?
Да ли укључују мултидисциплинарни приступ, развој кључних компетенција и њихово оцењивање? Да ли повезују формално, неформално и информално учење? Да ли су инклузивне, охрабрују активно учествовање и сарадњу? Да ли захтевају активну улогу ученика? Да ли подразумевају сарадњу са спољним интересним странама?
- Простор за иновације – На који начин простори за учење подржавају иновативне приступе настави?
У којој мери школе омогућују иновације? Да ли школа ради на неговању позитивне школске климе? Да ли се расположиви ресурси употребљавају на одржив начин? Да ли се теми приступа из перспективе целе школе? Да ли постоји међусекторска сарадња?
- Улога наставника – На који начин су наставници/едукатори који су учествовали у пројекту утицали на иновативне процесе учења?
Да ли су наставници били у улози иноватора? Да ли је у фокусу била добробит наставника или компетенције наставника за подстицање и неговање добробити у школи? Да ли је у средишту пројекта била сарадња наставника и вршњачко учење?
- Утицај и резултати – Који је утицај иновативних процеса наставе и учења који су развијени и примењени у оквиру пројекта?
Да ли је остварен директан утицај на циљне групе пројекта? Да ли су били укључени учесници са смањеним могућностима? Да ли је дошло до ефекта преливања (на друге ученике, наставнике, школе, локалну заједницу и родитеље)?
Напомињемо да ће Фондација Темпус наставити да организује и отворене позиве за Европску језичку ознаку за пројекте који нису спроведени у оквиру програма Еразмус+, о чему ћемо благовремено објављивати информације.
